О БАТОСЕЧКИМ СРБИМА - У ПЕТ СЛИКА

У Сентандреји, у Архиви Епархије будимске чува се релативно мали број докумената о батосечким Србима. У А-фонду у раздобљу краћем од једног столећа (1846-1933) 2 књиге и 1 кутија.

Из Доње Нане, филијале Батосека, на жалост, није пренета никаква архивска грађа у Сентандреју. Међутим, у сентандрејској Црквено уметничкој збирци изложена је икона Пантократора из Доње Нане сликана за иконостас месне цркве.

(1. илустрација) Престона икона од непознати иконопусаца, настала око 1760. Сликана на дрвету, темпером, димензија 67 x 95,5 cm, у барокном стилу. Исус Христос седи на раскошном престолу. На коленима држи отворену књигу, десницом благосиља, у левој руци, попут владара, држи шар.

(2. илустрација) Батосечка српска црква, црно-бела фотографија. На слици се види западни и јужни део храма. Барокни стил је уочљив на звинику. Код јужне капије, улаза за мушки свет, стоји неки мушкарац. (Жене и деца су улазиле на вратима испод звоника.) На јужној страни виде се два прозорска окна. (Храм је вероватно имао пет прозора, по два-два са јужне и са северне стране, односно и олтарски простор је осветљен једним прозором. Значи, ради се о цркви мањих демензија.) Испред звоника стоји крст, који украшава икона. Ради ли се о крсту од дрвета или од камена, не можемо са сигурношћу утврдити. У порти младо дрвеће. Време снимка је било или у пролеће или у лето. Око камере је овековечило и актуелног батосечког свештеника. Биће да је нека од околних стамбених кућа вероватно вероисповедна школа или парохија.

(3. илустрација) У кутуји са батосечко-болманко-борјадским документима, под сигнатуром А.5.2. налази се и папирче, с рукописним текстом на мађарском језику: Пачун за школски зидарски рад. Датум нам говори да се обнови учионице месне вероисповедне школе рађена у ускршњем распусту – иначе у последњој години Великог рата. Зидару је за кречење учионице исплаћено 10 К (круна) од стране Батосечке српске православне црквене општине. Мајсторово презиме: Колберт, упућује на немачко порекло.

(4. илустрација) Печат са записника црквене општине. На рубу печата стоји: * ПРАВ. СРПСКА ЦРКВ. ОПШТИНА У БАТОСЕКУ 1900* У средини печата је урезана храмовна слава батосечких Срба - лик Св. Великомученика Георгија. Није приказан пролећни Ђурђевдан (витез на коњу који копљем убија аждају), него јесењи Ђурђиц (млади војник-пешадинац с ореолом око главе, држећи копље са заставом у десници, док у левици рајску гранчицу – симбол мучеништва). Пролећни празник је дан погибије за хриштанство (у Малој Азији), док је јесењи празник дан када су Светитељеве мошти положене у новоизграђени храм у родном крају (у Палестини). Поставља се питање: Да ли су батосечки Срби славили Ђурђевдан или Ђурђиц? Одговор се налази у писаним документима.

(5. илустрација) Фотографија Јеремије Мађаревића, срп. прав. епископа будимског. (рођ. Батосек, 1822 – умр. Сентандреја, 1896; жив. 74 год.) Отац, Роман Маџаревић беше парох батосечки. Вероисповедну школу похађао у Батосеку, гимназију у Мохачу и Бају. Слушао филизофију у Кечкемету. Богословију завршио у Карловцима. Оженио се, по правилу, пре рукоположења за свештеника. Један од његових синова ће постати лекар у главном граду Угарске, у Будимпешти. Временом постаје прота мохачки, па администратор будимског протопрезвитерата. Односно, епархијски школски надзорник. Обудовљавајући, већ у позним годинама, ступа у монашки ред. Пре нега што ће га изабрати за епископа, проглашен је за архимандрита грабовачког манастира (жупанија Толна). Верни народ Епархије будимске је полагао велику наду у Њега, знајући да се ревносно залагао за српско школство. Дата му је непотпуна година на катедри будимских владика. Ипак његовим залагањем је изашао из штампе Марјановићев Шематизам ... (незаобилазна црквена статистика о приликама у Будимској епархији.) Земни остаци владике Јеремије Мађаревића сахрањени су у Сентандреји, у Саборној цркви.

На црно-белој фотографији видима још здравог Мађаревића. На глави му камилавка, убучен у мантију, на грудима с крстом – посматра нас с благим погледом.

Доле потписана имам везе са Батосеком, градићем у жупанији Толна. Ту сам похађала гимназију и матурирала. Након студија, почела да радим у настави – испекла занат у Батцеку (како га у дијалекту називаше). Сачувано је релативно мало архивске грађе. На прекретници 19. и 20. века у Батосеку и филијали јој, Доњој Нани живело је око четири стотине Срба. Статистике говоре да је вероисповедне школе годишње похађало око 40 ђака, чији број је полако опадао. За територију Мохачког протопрезвитерата ту цифру школараца можемо сматрати просечном. Батосечки српски православни храм је славио Св. великомученика Георгија. Међутим, у шестој деценији прошлог столећа зграда цркве је продата и срушена. Српски храм у Доњој Нани који је славио Велику Госпојину, такође је продат, али функционице као хриштанска црква, само је „преведен“ у римокатоличанство. Ту можемо на делу да ухватимо негативне последице оптације. Име тотнанској градића Батосека остати ће трајно забележено у српској црквеној историји - заслугом Јеремије Мађаревића, српског православног епископа будимски (фебр. - нов. 1896. год.), родом Батосечанина.

Ц. В.