СВ. САВА – НАЈПОШТОВАНИЈИ СРПСКИ СВЕТИТЕЉ

„Тела Св. Саве нема више међу нама, прах његов давно је разнешен ветром по свима крајевима српства, али дух његов је међу нама, он нас чува и руководи.“

ШКОЛСКИ ЛИСТ 1896 бр. 1. стр. 10-13. Говор на Св. Саву у српској народној основној школи сомборској – Ст. С. Илкић, учитељ.

Око 1175. – Рођен је у граду Расу (Рашка), као трећи син великог жупана Стефана Немање. (Световно име: Растко Немањић.)

1198. – Заједно са оцем на Светој Гори Атонској оснивају манастир Хиландар.

1219. – У граду Никеји (Никејско царство), изборио се за аутокефалност (самосталност) Српске православне цркве, поставши њен први архиепископ.

14. јануар 1236. – У повратку са поклоничког путовања (обилазак Свете Земље по други пут) Сава је преминуо у гради Трнову (Бугарска). Његове мошти су вековима чуване у манастиру Милешеви.

1595. – Османлије му спалише мошти у Београду, на брду Врачару. (На месту где је у наше време изграђен велелепни храм посвећен Св. Сави.)

1823. – Књаз Милош Обреновић одредио је Савиндан (по новом календару: 27. јануар) за „школску славу“.

Књижевна делатност Св. Саве:

- написао је житије и литургију Св. Симеону Мироточивом,

- сачувано је његово писмо охридском архиепископу,

- саставио је три монашка правила, односно, први српски законик (Номоканон).

Савин лик је у српској народној књижевности преузео атрибуте древног словенског божанства - који путујућу подучава народ и дели правду.

Током векова су Свечев живот и делатност постали инспириција за многа уметничка и научна дела. Одломак из песме од Васка Попе: „Пере шапе својим вуковима / Да трагови мрачне земље / На њима не преживе / Путује без пута / А пут се за њим рађа.“ (Трајна христијанизација Срба.)

Занимљивост: По народном предању у манастиру код Пљеваља се чува Свечева лева рука (део моштију Св. Саве).

[Илустрација: Спаљивање моштију Св. Саве на Врaчару – зидна слика из дунасечујске срп. прав. цркве.]