top of page

СРБИ У МАЂАРСКОЈ

На територији данашње Мађарске вековима заједно живе Срби и Мађари. У турско доба, од 14.-ог до 17.-ог века Срби су се повлачили према северу и били масовно и плански насељавани као ратници и граничари у служби краљева Сигисмунда и Матије.

Након Карловачког мира Многа насеља су поново оживела трудом и радом српских сељака, трговаца и занатлија. Године 1690. тзв. „Велика сеоба“

под вођством патријарха Арсенија III. Чарнојевића покренула је осим српских устаника, сабораца велике хришћанске војске у Бечком рату, и масу народа са целог Балкана.

Аустријски цар, Леополд , је својим новим поданицима издао „Диплому“,

у којој им је дао верску-културну аутономију.

Потомци ове сеобе смо ми, 9. или 10. генерација Срба који чинимо малобројну српску заједницу у данашњој Републици Мађарској. У око четрдесетак насеља постоје српске народносне самоуправе. У Будимској регији и Поморишкој регији живе најбројније и најактивније српске заједнице.

Два српска манастира на територији Мађарске су у Српском Ковину и у Грабовцу

(Autor: https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=764610)

Autor https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=1127682

У јужним пограничним насељима од 1920-их година (оптација) о битисању тамошњих Срба сведоче једино српски православни храмови.

Српски, као и мађарски народ, вековима живео је у руралној средини бавећи се земљорадњом, сточарством, виноградарством. Па тако је сеоски начин живота и хришћанска вера у многоме створила код оба народа сличне обичаје. Разлика је у календару, времену обележавања празника, пошто Срби своје празнике обележавају по старом, јулијанском ***календару, који за 13 дана заостаје за грегоријанском.

***

Сеоске српске куће у Мађарској до другог светског рата грађене су у панонском стилу али над улазом украшене су венцем, који се плете на Ивањдан.***

У ентеријеру српске куће налазе се славска икона***

(Autor: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/a/a5/Svnikola.gif)

(заштитника породице) са кандилом и украшена врбовом гранчицом, те венцем, који се плете у цркви на Духове, босиљкача, кадионица, читуља, слика / репродукција „Велика сеоба“.

bottom of page