Српски народни обичаји везани за предбожићне празнике

За велики божићни празник, Христово рођење, Срби се спремају шест недеља. Пост почиње 28. новембра. Православни пост може бити једнодневни и вишедневни. За време поста се издегавају јела животињског порекла тј. месо и месни производи, млеко и млечни производи и јаје. У дане строгог поста храна се припрема на води. У периоду вишедневног поста на велике празнике (Црвено слово) дозвољено је јести рибу. Такав празник је Ваведење, 4. децембра и Св. Никола 19. децембра. Циљ поста је очишћене тела и мисли од и причешће. Православци причешћују се у два вида, нафором у вину тј. примају и тело и крв Спаситеља.

Ваведење је један од Богородичних празника када су се у мом месту жене причећивале у току божићног поста.***

Св. Никола је најчешћа породична слава Срба и у Србији и у дијаспори. ***

Славски обреднои предмети су: славски колач, кољиво, славска свећа,*** Летњег св. Николу славе српске цркве у Мађарској у Баји, Пантелији, Ђуру, Јегри, Ловри, Сегедину и Сечују. Уочи Св. Николе, на дан Св. Вараваре, домаћице у српским домовима сеју жито које ће на Бадњи дан украсити свечану трпезу и у којем ће да гори кандило. Није много познато да се у манастиру Грабовац чува делић кости од лобање св. Варваре.***

Трећа недеља пре Божића посвећена је старом народном обичају да се у породици деца „вежу“ за столицу и родитељи их развезују ако су припремили поклоне за њих. Овај дан носи назив Детинци. Друга недеља пред Божић зове се Материце када деца вежу своју мајку од које примају поклоне. Последња, шеста недеља божићног поста посвећена је Оци-ма. Иако се зна за ове обичаје од 20.-ог века и у српским породицама се поклони размењују на Бадњи дан.

Бадњи дан се проводи у строгом посту. Ујутро домаћин сече, данас више доноси, спрема бадњак и сламу које ће да уноси у кућу са поздравом „ Добро вече, честитам вам Бадње вече!“ Током дана домаћица меси, украшава и пече колач и „зравље“ /хлеб. На трпезу ставља мало сламе и новац /монете под столњак; славски колач на 4 црвене јабуке, жито и кукуруз, новац,а око колача орахе са којима ће домаћин да прекрсти просторију; клијало жито са кандилом, свећу, мед, медену ракију.***

Припрема посна јела: чорбу од пасуља или рибљу чорбу; тесто са орасима или маком; посну сарму; печену рибу; суве шљиве и компот***. До вечерња обилази гробове носећи јабуку и орах. После вечерња у православном храму сви верници предвођени са свештеником у порти цркве пале бадњак.***

Када у 17 сати у цркви зазвони звоно домаћин уноси сламу, кади све просторије сви укућани певају божићне песме,*** седају за сто и почиње обележавање тродневног празника. У неким селима српска деца –вертепаши обилазе све српске домове. У Помазу се вертеп изводи на први дан Божића после литургије у цркви.***

На први дан Божића после поноћке или јутрења верници се поздрављају „Христос се роди!“ и „Ваистину се роди!“ После литургије на богатој трпези се обавезно служи „чесница“*** са парицом.

Колач се ломи у току празника или на мали Божић/ Нову годину 14.-ог јануара (у Помазу).