ПРИКАЗ СТАРОГ ВЕРОНАУЧНОГ УЏБЕНИКА
Уџбеник је припадао мојој Баки, Марији, а чува се већ више од једног века у нашој кући. Цитат с насловне стране: „КАТИХИЗИС или наука православне хришћанске цркве за српске православне ученике IV., или III. и IV. разреда основних школа. / Саставио Др. Георгије Летић, српски православни епископ [темишварски] / Треће издање / Темишвар / Јужноугарска штампарија (Тома Д. Ђуровић) / 1904 / цена 30 Фил.“
Катихизис је штампан на 56 страница. Димензија: 13 cm x 18 cm. На унутрашњој страни стоји званично обавештење: „Одлуком светога Архијерејсјкога Синода Митрополије Карловачке од 4. (17.) јулија 1902. бр. М. 224./Син. 14. одобрена је ова књига као уџбеник за српске православне ученике у основним школама (...) “ уже Угарске, потом, у Хрватској и Славонији, па Далмацији, односно, у Босни и Херцеговини.
У већини уџбеника из раздобља Аустро-Угарске није дат посебно Садржај. Међутим, на основу поднаслова можемо га саставити:
Увод.
Први део. Симбол Вере.
Први члан Симбола Вере. 1. О Богу. 2. О Светој Тројици. 3. О свету. 4. О Анђелима. 5. О Човеку.
Други члан Симбола Вере. О Богу Сину – Исусу Христу.
Трећи члан Симбола Вере. О том како је Син Божји постао човек.
Четврти члан Симбола Вере. О страдању и смрти Исуса Христа.
Пети члан Симбола Вере. О васкрсењу Исуса Христа.
Шести члан Симбола Вере. О вазнесењу Исуса Христа на небо.
Седми члан Симбола Вере. О другом доласку Исуса Христа.
Осми члан Симбола Вере. О Духу Светом.
Девети члан Симбола Вере. О Цркви.
Десети члан Симбола Вере. О Светим тајнама. О светој тајни крштења. О светој тајни миропомазања. О светој тајни причешћа. О светој тајни покајања. О светој тајни свештенства. О светој тајни брака. О светој тајни јелеосвећења.
Једанаести члан Симбола Вере. О васкрсењу мртвих.
Дванаести члан Симбола Вере. О вечном животу.
Други део. Заповести Божје.
Прва највећа Заповест Божја.
Друга највећа Заповест Божја.
Десет Заповести Божјих.
Прва Заповест Божја. 1. О вери. 2. О нади. 3. О љубави. 4. О поштовању Бога. 5. О молитви. О молитви Господњој. 6. О поштовању светих.
Друга Заповест Божја.
Трећа Заповест Божја.
Четврта Заповест Божја.
Пета Заповест Божја.
Шеста Заповест Божја.
Седма Заповест Божја.
Осма Заповест Божја.
Девета Заповест Божја.
Десета Заповест Божја. О греху. О добрим делима.
Додатак.
(Први.) Кратка наука о богослужењу. (За школе у којима се не учи посебно наука о богослужењу.) Храм Божји. У светим одеждама. Сасуди и утвари. Црквене књиге. Вечерње. Јутрење. Литургија.
(Други.) Дневни ред за Хришћане.
О аутору: Георгије Летић (Стари Бечеј (Аустро-Угарска), 1872 – Београд (Краљевина Југославија), 1935). Будући владика Георгије је љубав према школству наследио од свог оца, српског православног учитеља. Богословске науке је студирао у Сремским Карловцима и Черновицима. 1897. је промовисан за доктора теологије. Пре избора за епископа био је редован професор црквеног права, катихетике и педагогике у Карловачкој богословији. Епископ темишварски (1903-1931), владика банатски 1931-1935). Сахрањен је у Вршцу, у Саборној цркви.
О наслову: катехизис, грчка реч, књига с питањима и одговорима из подручја хришћанске веронауке. Примера ради (стр. 49): „274. Које су дела милости душевне? / Дела милости душевне јесу: 1., грешнике поправљати, 2., неуке поучи, 3., онима, који савета требају, добар савет дати, 4., за ближње се Богу молити, 5., ожалошћене тешити, 6., увреде стрпљиво подносити, 7., увреде радо праштати. / Тим делима помажемо највише души ближњега. – Особито треба да се старамо за своје домаће и сроднике, затим за сиромахе, удове и сирочад.“
Закључак: Залагањем епископа Георгија Летића, почетком 20. века, изведена је реформа веронаучне наставе у српским вероисповедним школама Карловачке митрополије (у Аустро-Угарској). У наслову пише „старог веронаучног уџбеника“ – старог у смислу да је написан пре више од једног столећа. Међутим, садржајно је и те како актуелан.
Ц. В.