СТАРИ ЛИТУРГИЈСКИ СУДИ И МЕТАЛНИ ЦРКВЕНИ ПРЕДМЕТИ ИЗ СЕЧУЈСКОГ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ ХРАМА

Разлика је у функцији између литургијских и црквених предмета. Тако први „активно учествују на литургији“, нпр. путир, док ови други, иако се налазе у храму, нису уско повезани с литургијском делатношћу, нпр. маказице. Овде наведене литургијске и црквене предмете повезује то што су и једни и други изгађени од метала.

Радови на обнови екстерије српског православног храма у Дунасечују трајали су више година. Прво је обављено велико спремање, након чега је следило свечано освећење. Тако су у једном мањем орману, плаве боје, нађени литургијски и црквени предмети - ван употребе. Овде ћемо, по избору, приказати тек неколицину. Ти предмети су из 18. и 19. столећа - као и претежна већина мобилијара у нашој цркви.

Суд за топлу воду (1. илустрација) У путир свештиник уз црно вино сипа и мало топле воде. Што током литургије постаје крв Христова.

Путир (2. илустрација) са натписом на грчком језику:

IC

XP

HI

KA

[изговор: Исус Христос Ника, превод: Исус Христос победник / побеђује]

Кашичица (3. илустрација) Овде је приказана једноставна кашичица за причешћивање. Код православаца се причешћује у два вида: хлебом и вином. Причешће или евхаристија је најузвишенија Света тајна.

Маказице за гашење свећа (4. илустрација) Свећа је неопходна за сваку литургијску радњу. Пламен свеће симболизује светлост хришћанске науке. У православаца свеће се праве од пчелињег воска, јер је пчела најчистија животиња на свету.

Тас за школу (5. илустрација) Тас за цркву је већих димензија, док је другу тас, тас за вероисповедну школу био мањи. При крају свете литургије су се купили / купе новчани прилози од присутних верника.

Вотивни метални предмет (6. илустрација) Ево примера за христијанизовани пагански обичај, или за народну побожност. Овде приказан дар је вероватно приложила женска особа, а у вези је са срцем, односно, љубављу.

У другој половини 1730-их година пожар је прогутао пола Сечуја. Страдале су и православна и римокоатоличка црква. Вероватно је пар драгоцености спашено из старог храма, па међу њима и неки од овде приказаних предмета.

Након што је у Дунасечују, у децембру 1949. године, спроведена национализација црквених добара, у власништву сечујске Српске црквене општине остала је тек зграда храма са пар квадратних метара црквене порте.

Док су зграде вероисповедне школе и парохијског дома, заједно са школским и парохијским баштама, прешле у власништво Танача, потоњег Градоначелничког уреда. Тако је доста и метеријалних и писаних извора угурано у Дом Господњи.

Ове приказани литургијски и црквени метал је тек делић који би моглао послужити као грађа за изложбу у једној од споменутих зграда.

Ц. В.