Прича о српском Сечују – непокретни споменици и натписи
Фотодокументовање непокретног српског материјалног наслеђа и српских јавних натписа у Дунасечују (жупанија Барања, Мађарска)
I, Напомене
Умире сечујско српско православно гробље. Већина крстова је сломљена, мермерни надгробни споменици, у виду обелиска, покрадени. Нестали су и велики гробљански крст, као и гробљанска ограда. Неке крстове би требало подићи са земље. Од 1990-их година коси се само улазни део и наши гробови. Старе газде су умрле, више се не гаји стока, па нема ни коме издавати у аренду.
Наше гробље се налази на Владичином брду (Püspökdomb) – значи топоним памти прошлост. Највише снимака је начињено године 2012. Тада је градоначелник села дао искрчити гробље. Дрва су дата месном дечјем вртићу - пола године су имали огрев.
Гробље је у виду правоугаоника. Простире се, грубо речено, између Дунава и насеља. У североисточном делу сахрањена је рано преминула младеж: деца, па момци и девојке, који још нису ступили у брак. Одрасли свет се сахрањивао у северозападном и југозападном делу некрополе. Размештај гробова показује да се сахрањивало по фамилијама. Југоисточни део остао је празан. Тај део је сечујска црквена општина купила тек поткрај 19. века. (Пише у Српском Сион-у.) Међутим, 1920-их година доћиће до оптације.
Имена на надгробним споменицима показују како се профанизовао свет. Тј. од библијских, стигосмо до народних имена - што нарочито пада у очи код женских имена. Датум смрти је важнији, због вечног живота, од датума рођења. Занимања су забележена само понегде: свештеник, сарач. Било је и печалбара – да ли се ишло радити у Америку ? Већина становништва, тако кажу писану извори, бавила се земљорадњом, било је наравно и занатлија. Жена су биле супруге, мајке и домаћице.
На епитафу, у већини случајева, пише и ко је подигао споменик. На крају натписа је формула: Лака му црна земља. / Лака јој црна земља. Или: Вечнаја памјат. У подножју надгробног споменика, понегде, можемо прочитати и презиме каменорезца. Били су то Бајци или Мохачани. Крстови су се, највероватније, допремани бродом, па кочијама. У језику и ортографији надгробних споменика, такође је приметна цезура. Руско-словенски замењује народни језик. Док је писмо прво пред-вуковско, а од 1880-их година бива вуковско.
Субјективно: Када се изађе, са јужног дела на руб гробља, указује се прелепа панорама Сечуја. Поглег пуца, преко Дунава, чак до Банских брда. Моја Бака, Марија Јевремовић, рођена Познановић, беше из Бана. (Некада: Baranya-Baán, у Аустро-Угарској; сада: Поповац, у Хрватској – са епизодом од две Југославије.) Иначе, сечујска грана моје породице припада Угљешићима. „[Тамо где] Бака у зелену спава.“ – као мала девојчица, тако сам дефинисала гробље.
Према подацима из грунтовнице, мохачке, сечујско српско гробље је у власништву месне српске православне цркве. Води се под бројем: 1816/1. Површине: 1 ha, 0660 m2. Гробље би требало обновити, па одржавати, односно, ставити под заштиту: хумке не поравњавати, надгробне споменика не премештати (!) [У нашој заједници, на жалост, има пар негативних примера - с тим у вези.]
Фотографије су снимaне у периоду: 2009-2019. Списак фотографија садржи следеће податке: име и презиме, датум рођења и смрти, понека појединост из живота покојника / покојнице (подаци из писаних докумената или са артефакта). Иницијали аутора фотографије, односно, датум снимка (месец, година). Ј.Ш. – сарадник Teleház-a у Дунасечују (6 фотки); Ц.В. – старатељ Српског православног храма у Дунасечују (72 фотке).
II, Надгробни споменици са прекретнице 18. и 19. века
1, [… ...] (…-1810) (За аутора овог рада епитафи на 2. и 3. надгробном споменику били су још мање читки. Стил крстача и ортографија натписа упућују да се ради о прекретници 18-19. столећа.) – Ц.В. дец. 2012.
ИС ХР
НИ КА
ЗДЕ ПОЧИВАЕТ РАБА БОЖИЈА
[..] 1810
[…]
III, Гроб на а
4, Апарац Софија (...-...) [На епитафу не пише ни година рођења, нити година смрти. Само колико је покојница лета проживела.] – Ц.В. дец. 2012.
ОВДЕ ПОЧИВА
СОФИЈА АПАРАЦ
РОЂ. МИЈАТОВИЋ
ПОЖИВЕ 52 ГОДИНЕ
Ј. П[…] МОХАЧ
