ТРГ ИЛИЈЕ ДИМИТРИЈЕВИЋА У МАЂАРБОЈИ_ ЦВЕТА ВУКОВИЋ

ТРГ ИЛИЈЕ ДИМИТРИЈЕВИЋА У МАЂАРБОЈИ

Илија Димитријевић се потписивао као „црквено-академични иконописац и живописац“, тј. сликао је иконе за српске православне храмове широм Аустро-Угарске (по данашњој Мађарској и Хрватској). Односно, по Кнежевини, потоњој Краљевини Србији. Његова дела су рађена у стилу класицизма.

Илија Димитријевић је рођен у првој половини 19. столећа у Крагујевцу, у граду који тада беше престоници обреновићевске Србије. Преминуо је поткрај 19. века. Сликарско образовање је стекао на Ликовној академији у Бечу. Из какве породице потиче? Да ли је тај талентовани младић добио државну стипендију? Или Га је спонзорисао неки богати добротвор? Какав је био у приватном животу? Да ли се сачувала нека анегдота из барањских година? А Његови потомци? Где је сахрањен? То су питања, која изискују даља истраживања.

Сачувана су бројна црквено-уметничка дела иза Њега. Док су, опет, другу Његови радови страдали. Нпр. иконостас у Кућанцима, родном месту српског патријарха Павла (1990-2009), спаљен је током оружаних сукоба 1990-их година. Уништен је и иконостас у Ланчугу, месту надомак Мохача. Та олтарска преграда је демолирана, у време социјализма, из идеолошких побуда.

На првом месту, ваља споменути иконостас Српске православне цркве у Мађарбоји: Храм Св. Луке (посвећен год. 1814.). Ту олтарску преграду Илија Димитријевић осликао је год. 1870-1873. Наш нараштај је већ 6. генерација, чије очи посматрају тај скормaни али леп иконостас. (А који вапи за рестаурацијом.) Ево, где се све чувају остварења Илије Димитријевића:

Грејци (Епархија Нишка) – Храм вазнесења Господњег (градња започета 1892.), иконостас крајем 19. века осликао, академски сликар Илија Димитријевић. Нуш – Црква Св. Николе (храм са почетка 16. века, више пута претваран у хришћанску и муслиманску богомољу). Иконостас је крајем 19. века осликао Илија Димитријевић. Манастир Јошаница – Црква Св. Николе (подигнута почетком 16. века), иконостас год. 1864. осликао Илија Димитријевић. Алексинац – Црква Св. Николе (подигнута 1836-1837). У њој се истичу иконе већег формата, које је године 1882-1884 насликао Илија Димитријевић. Приложили су их алексиначки еснафи (пекарски, механџијски, дрводељски, бојаџијски, обућарски и др.) Јагодина - Храм Св. Архангела Михаила, други назив: Стара Црква (подигнута 1818.) Икону Св. Саве (из 1861.) потписао Илија Димитријевић. Крагујевац - Народни музеј, у Историјско-уметничкој збирци чувају се две иконе од Илије Димитријевића: Св. Никола (из 1860.) и Васкрсење Лазарово (из 1895.) Обреновац – Црква Св. Духа (подигнута 1870.) У њој се чувају, међу осталима, и иконе од Илије Димитријевића.

(Примедба: Србија је током 19. века, постепено, ослобађајући се од турског ропства, изграђивала своју државност, односно, успостављала грађански поредак. У тај процес се уклапа и делатност Илије Димитријевића.)

У Мађарској, у жупанији Барањи, у Мохачу – Црква Св. Духа (подигнута 1752.) и Дунасечују – Црква Св. Николе (грађена од 1741. до 1759.) налазе се две истоветне иконе, са приказом Св. Саве, првог архиепископа српског. Формата: 97 cm x 154 cm. С драгоценим натписом у подножју иконе: „НАМОЛОВАО ИЛИЈА ДИМИТРИЈЕВИЋ, АКАДЕМСКИ МОЛЕР, У МАЂАР-БОЈИ, 1876.“ Заправо, то су иконе за свечану школску салу, или за просторију где је заседао Месни црквено-школски одбор. Ове иконе су подстакле доле потписану (Ц.В. средњошколског професора историје, чији су преци, по Оцу, Мађарбојци), да предложи да се простор, северно од мађарбојског српског храма назове: ТРГ ИЛИЈЕ ДИМИТРИЈЕВИЋА.

Практични део овог посла (дозволе, радови, приредба) одрадила је председница Мађарбојске Српске Самоуправе, гђа Вера Вуковић-Рот. Трг Илије Димитријевића у Мађарбоји свечано је освећен крајем августа 2020. године. Тргом, наравно, чувамо српски идентитет. Али је и Мађарбоја добила један нов, занимљив културни садржај.

Цвета Вуковић­

*