ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ КАЛЕНДАРИ С КРАЈА ПЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 20. СТОЛЕЋА
Спремајући таван, у некој шкрињи међу старим папирима, пронашла сам три јужнословенска календара: NARODNI KALENDAR 1958, NARODNI KALENDAR 1959, NARODNI KALENDAR 1960. Ове године су у Мађарској, заправо, сам почетак Кадарове „меке диктатуре“.
Све три публикације су истог формата: 16,8 cm x 23,8 cm, шампане су на 160 страница, а илустроване црно-белим фотографијама и цртежима. Календаре је издао Демократски Савез Јужних Словена у Мађарској, с Миланом Огњеновићем, као генералним секретаром Савеза. Јужни Словени у Мађарској (по бројности): Хрвати, Срби, Словенци (народ), Шокци и Буњеви (народносна група). Чланци су писани на три језика, као и на дијалектима. Текст је штампан и латиничним, и ћириличним писмом. Штампарија, у граду Печују (можда иста, само је мењала назив): Mecsek Nyomda, Szikra Nyomda. Број примерака (6.000 – 5.500 – 5.000) се током година нешто смањио. Док је цена мало порасла: са 8 Ft, на 10 Ft.
На насловним страницама: насмејане девојке, обучене у јужнословенске народне ношње – фотографисане у природи, или испред Парламента. Другим речима, насловна страна сугерише легитимитет новог друштвеног система. Садржај се налази на крају календара. Обухваћене су следеће три теме: класични календарски део, прилози из културног живота јужнословенске заједнице у Мађарској, информативно-забавни садржаји.
На задњим корицама календара налази се оглас, којим се позива на претплату НАРОДНИХ НОВИНА, недељног листа Јужних Словена у Мађарској. Док кaлендар за 1958. годину, после прилога о Годишњим вашарима, чува драгоцену информацију: „Slušajte srpsko-hrvatski program Radija Pečuj, svakog dana od 16 sati i 30 minuta do 17 sati, na talasnoj dužini 223,8 metara.“
Верски и црквени живот, у складу са идеологијом епохе, се не помиње. Мада су „у календарском делу“ назначени како католички, тако и православни благдани. Наравно, назначени су и социјалистички празници. Државни празници су штампани црвеним словима: 4. април Дан ослобођења, 1. мај Међународни празник рада, 20. август Празник устава. Занимљиво, да су 1960. године и католици, и православци Ускрс славио истог датума: 17. априла.
У календарима извори фотографија нису наведени. Слике из Мађарске: градски пејзажи (Будимпешта, градови из унутрашњости), Балатон, политичари итд. Нпр. НК1960,стр.30: генерални секретар Савеза држи говор у Подравини. Даље у духу социјалистичке идеологије фотографисани су индустријски радници и сељаци-пољопривредници. Па омладину, која се едукује, пева и плеше у народним ношњама на приредбама. Цртежи углавном илуструју списе за децу. Совјетски Савез (у знаку лењинизма); као и остале социјалистичке земље, од Бугарске до Кине, присутне су пропорционално. Матица, тј. Југославија (Титова), присутна је само симболично: с разгледницама Београда и Дубровника.
Текстови врве од парола: мир, прогрес, социјалистичка реорганизација пољопривреде итд. Стварност је била другачија: НК1960,стр.7: „Марта 17-га су коњи однешен.“ Мамин рукопис бележи конфисковање наших коња за месну задругу / ÁFÉSZ (!).
У календарима „српски део“ је заступљен са добром једном трећином. Међу ауторима су: просветари (Димитрије Крунић, Стеван Недуца), лекар (др Олга Палић), песник (Марко Декић), припадници југословенске информбировске емиграције (Милутин Стевановић, Данило Урошевић). Из српског књижевног корпуса у календар су ушли текстови од Војислава Илића, Борисава Станковића, Јанка Веселиновића. Можемо читати и о Доситељу и Вука – додуше селективно. У насељима са српским живљем: Батања, Деска, Медина, Мађарбоја, Лобра – извештаји говоре о промени начина живота. Понешто сазнајемо и о српској прошлости Мохача, Печуја, Будимпеште. Можемо слободно констатовити: И међу Србима је било комуниста.
Ево згодног примера за атеизам. Марко пије уз рамазан вино је позната песма из српске народне књижевности. Из наслова је изостављено презиме Краљевић (краљев син). Иначе је реч о најпопуларнијем српском, епском јунаку: Краљевићу Марку. Назив великог исламског празника писан је малим словима. Порука дела, у том контексту, гласи : Ако се осећаш довољно моћним, можеш без проблема прекршити верске прописе.
Квалитет публикација, у смислу како је штампан текст, могао би бити и бољи. Местимично је тешко читљив. Међутим, ова три НАРОДНА КАЛЕНДАРА с краја 1950-их година су свакако веома интересантни документи из времена, које је „прохујало с вихором“.
Текст и снимак: Цвета Вуковић